| MEĐUNARODNI PRAVILNIK FCI O GAJENJU
PREAMBULA
1. Zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa Medjunarodnom kinoloskom federacijom (FCI) duzni su da postuju medjunarodni pravilnik FCI o gajenju .
Uzajamna prava i obaveze vlasnika plemenjaka ili kerusa po pravilu su definisani nacionalnim zakonom, pravilnicima koje donose nacionalne kinoloske organizacije ili njihovi klubovi i udruzenja ili se odredjuju posebnim konvencijama. U slucaju da takvi pravilnici ne postoje, primenjuje se Medjunarodni pravilnik FCI o gajenju.
· Odgajivacima ili vlasnicima plemenjaka preporucuje se da neodlozno pismeno definisu uslove pod kojima ce se vrsiti parenje radi obezbedjenja potpuno jasne situacije u vezi sa finansijskim obavezama.
· "Vlasnik" psa jeste osoba koja je zakonito stekla zivotinju, zatecena je u posedu zivotinje i to moze da dokaze vlasnistvom nad propisno overenom potvrdom o vazecoj registraciji i pedigreu.
· "Posednik" plemenjaka je ili njegov vlasnik ili osoba koja je dobila dozvolu od vlasnika da moze tog psa upotrebiti za parenje.
· Ovaj Pravilnik FCI o gajenju odnosi se neposredno na sve zemlje clanice i partnere koji imaju ugovor sa FCI. Ovo znaci da je gajenje dopusteno samo sa psima ciste rase, bez mana, savrsenog zdravlja u pogledu funkcionalnosti i potomstva te koji su upisani u rodovnu knjigu ili u registar cekanja koji je priznala FCI. S druge strane, oni moraju da zadovoljavaju uslove koje propisuju zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa FCI.
· Za pse savrsenog zdravlja u smislu potomstva mogu se smatrati samo oni psi koji imaju osobine standarda rase, u pogledu tipa, i temperamenta i nemaju nijednu bitnu naslednu manu koja bi bila opasna za njihovo potomstvo u funkcionalnom pogledu. Zbog toga zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa FCI moraju voditi racuna da standardi ne ukljucuju preterivanja u pogledu karakteristika koje mogu biti opasne po funkcionalnost pasa.
· U pogledu "upravljanja" naslednim nedostacima kao sto su displazija kukova ili progresivna atrofija mreznjace, zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa FCI moraju de vode registar pasa koji imaju ova oboljenja, da se bore sa njima na sistematski nacin, da stalno beleze ostvarena poboljsanja i o tome obavestavaju FCI na njen zahtev.
· Zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa FCI imaju pomoc Naucne komisije po pitanju procene naslednih nedostataka. Komisija pomaze u borbi protiv ovih nedostataka i savetuje zemlje clanice i partnere koji imaju ugovor sa FCI. Ukoliko bi Komisija izradila i objavila spisak mera za borbu protiv ovih nedostataka, odmah po njegovom prihvatanju, Generalni komitet FCI trebalo bi da ga postuje.
· Zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa FCI uzivaju potpunu nadleznost i odgovornost u pogledu gajenja. Pod ovim se podrazumevaju saveti i smernice koji se daju odgajivacima, kontrola legala i vodjenje rodovnih knjiga.
· Zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa FCI duzni su da izrade sopstvene pravilnike o gajenju, zasnovane na ovom pravilniku, u kojima ce nabrojati postavljene ciljeve. Ovi pravilnici treba da vode racuna, na odgovarajuci nacin, o specificnostima rada koji je svojstven za svaku pojedinu rasu.
· Psi koji imaju anomaliju, na primer stetan temperament, gluvocu ili kongenitalno slepilo, zecju gubicu, rascepljeno nepce, ocigledne malformacije celjusti ili izrazite zubne nedostatke, progresivnu atrofiju mreznjace, psi koji pate od epilepsije, od nedostatka testisa (kriptohizam), koji imaju jedan testis (monorhidija), albinizam, tezak i utvrdjen oblik displazije kukova ili psi cija boja dlake nije zeljena ne smeju da se koriste za priplod.
· Trgovci psima i odgajivaci koji rade iskljucivo u komercijalne svrhe ne smeju se baviti uzgojem u zemlji clanici ili zemlji partnera koje imaju ugovor sa FCI .
TROSKOVI PREVOZA I CUVANJA KERUSE
2. Preporucuje se vlasniku keruse da je dovede ili da je uzme natrag bilo licno bilo putem posrednika koji je licnost od poverenja. U slucaju kada kerusa ostaje vise dana kod posednika plemenjaka, svi troskovi kao sto su hrana, smestaj, eventualna veterinarska nega kao i steta koju kerusa prouzrokuje u stenari ili u kuci posednika plemenjaka padaju na teret vlasnika keruse. Troskove prevoza za vracanje keruse snosi njen vlasnik.
ODGOVORNOST
3. U skladu sa zakonskim propisima koji su na snazi u razlicitim zemljama, odgovornom za stetu koju zivotinja moze da prouzrokuje trecim licima, smatra se osoba koja u trenutku nastanka stete daje smestaj i brine se o pomenutoj zivotinji.
Vlasnik (ili imalac) plemenjaka duzan je vodi racuna o napred iznetom prilikom zakljucivanja ugovora o licnoj bezbednosti u sluzbi Civilna odgovornost.
SMRT KERUSE
4. U slucaju da kerusa ugine u vreme boravka kod imaoca plemenjaka, on je obavezan da o svom trosku konstatuje smrt i uzrok smrti kod veterinara. On najhitnije obavestava vlasnika keruse o smrti i uzroku smrti keruse.
Ako vlasnik zeli da vidi uginulu kerusu, ne sme biti odbijen u toj nameri.
Ako je smrt keruse nastupila greskom imaoca plemenjaka, on je duzan da plati stetu i procenat vlasniku keruse.
Ukoliko mu se ne moze pripisati nijedna greska (imaocu plemenjaka), vlasnik keruse je duzan da imaocu plemenjaka nadoknadi sve troskove u vezi sa smrcu keruse.
IZBOR PLEMENJAKA
5. Imalac plemenjaka se obavezuje da ce kerusu upariti samo sa onim plemenjakom koji je za to predvidjen i ni sa jednim drugim. U slucaju da plemenjak ne obavi parenje, kerusa se sme spariti s drugim plemenjakom samo uz saglasnost vlasnika keruse. U svakom slucaju se zabranjuje parenje keruse sa dva ili vise plemenjaka u toku istog teranja.
SLUCAJNO PARENJE
6. Ukoliko se dogodi da plemenjak koji za to nije bio dogovoren slucajno izvrsi parenje, imalac plemenjaka koji je primio kerusu na cuvanje kod sebe obavezan je da nadoknadi vlasniku keruse sve troskove prouzrokovane ovim pogresnim parenjem. Posle slucajnog parenja koje izvrsi plemenjak koji za to nije bio izabran, zabranjeno je pristupiti novom parenju sa odabranim plemenjakom. Imalac plemenjaka ni u kom slucaju nema pravo da za takvo parenje pretenduje na nametanje finansijskih obaveza vlasniku keruse.
POTVRDA O PARENJU
7. Imalac plemenjaka sacinjava pismenu potvrdu kojom potvrdjuje da je parenje ispravno obavljeno. Svojim potpisom na dokumentu on potvrdjuje da je bio ocevidac parenja. U slucaju da sluzbe koje vode rodovne knjige, u zemlji u kojoj treba da se registruje leglo, propisuju odredjene specijalne obrasce, vlasnik keruse je duzan da ih nabavi, da ih pravilno popuni i da ih preda imaocu plemenjaka na potpisivanje.
Ova potvrda o parenju obavezno treba da sadrzi sledece podatke:
a) Ime i broj upisa u rodovnu knjigu za plemenjaka.
b) Ime i broj upisa u rodovnu knjigu za kerusu.
c) Ime i adresu imaoca/vlasnika plemenjaka.
d) Ime i adresu vlasnika keruse u vreme parenja, eventualno datum kada je postao njen vlasnik.
e) Mesto i datum parenja.
f) Potpis imaoca plemenjaka i vlasnika keruse.
g) Ako sluzbe koje vode rodovne knjige za registrovanje stenadi zahtevaju overenu fotokopiju ili overen izvod pedigrea, vlasnik plemenjaka je duzan da besplatno dobavi ova dokumenta za vlasnika keruse.
NAKNADA ZA PARENJE
8. Vlasniku plemenjaka se savetuje da potvrdu o parenju potpise tek posto mu se isplati unapred odredjena suma za parenje. Zadrzavanje keruse na ime jamstva niposto nije dozvoljeno.
9. Ukoliko plemenjak koji je bio dogovoren iz bilo kog razloga ne izvrsi parenje ili ako kerusa nije prihvatila da se pari, pa prema tome parenje efektivno nije ni obavljeno, vlasniku plemenjaka ipak ostaje pravo na naknadu predvidjenu clanom 2, ali on ne moze da trazi sumu koja je dogovorena za parenje.
10. Sto se tice potomstva plemenjaka, vlasnik plemenjaka nema pravo u odnosu na vlasnika keruse na drugu nadoknadu osim na onu koja je predvidjena za parenje. Prema tome nema nikakvo pravo da sebi uzme stene. Ako su se strane dogovorile za preuzimanje jednog steneta na ime nadoknade za parenje, takav dogovor mora biti pismeno formulisan pre parenja. U takvom sporazumu neizostavno moraju da se preciziraju i postuju sledece tacke:
a) vreme kada ce vlasnik plemenjaka odabrati stene;
b) vreme kada ce stene biti predato vlasniku plemenjaka;
c) vremenski period/rok u toku koga vlasnik plemenjaka ima neopozivo propisano pravo da odabere stene;
d) vremenski period/rok u toku koga je pravo za preuzimanje odabranog steneta neopozivo propisano;
e) regulisanje troskova prevoza;
f) posebni sporazumi za slucaj da kerusa osteni mrtvu stenad ili samo jedno zivo stene, ili za slucaj da odabrano stene ugine pre predaje.
NEOPLODjENA KERUSA
11. Posle pravilno obavljenog parenja, smatra se da je plemenjak ispunio svoju obavezu i da su od tog trenutka ispunjeni uslovi za sticanje prava na dogovorenu naknadu.
Sve ovo ne predstavlja garanciju da je kerusa skotna. Prepusta se vlasniku plemenjaka da proceni, kada kerusa nije oplodjena, da li ce zakazati novo besplatno parenje u toku sledeceg teranja keruse, ili ce isplatiti deo nadoknade dobijene za parenje. Takav sporazum mora pismeno da se definise ugovorom o parenju.
Dogovoreno pravo na besplatno parenje svakako i po pravilu se gasi smrcu plemenjaka ili promenom njegovog imaoca ili smrcu keruse.
Ukoliko je moguce dokazati (analizom sperme) da je plemenjak sterilan u trenutku parenja, vlasniku keruse moraju biti isplaceni troskovi parenja.
VESTACKO OSEMENJIVANJE
12. Vestacko osemenjivanje ne sme se primenjivati na zivotinje koje se vec nisu mnozile prirodnim putem.
U slucaju vestackog osemenjivanja keruse, veterinar koji je sakupio spermu plemenjaka duzan je da overi, putem potvrde, koja se dostavlja sluzbi za vodjenje rodovnih knjiga u koju stenad moraju biti upisana, da sveza ili zamrznuta sperma zaista potice od plemenjaka koji je bio dogovoren. S druge strane, vlasnik plemenjaka duzan je da besplatno obezbedi potvrde koje su predvidjene u clanu 7 (a - g) za vlasnika keruse.
Sve troskove nastale u vezi sa sakupljanjem sperme snosi vlasnik keruse. Troskove osemenjivanja takodje snosi vlasnik keruse. Veterinar koji vrsi osmenjivanje duzan je da potvrdi sluzbama koje vode rodovne knjige da je kerusa zaista osemenjena spermom koja potice od plemenjaka koji je bio dogovoren za parenje.
Na toj potvrdi takodje treba da stoje mesto i datum osemenjivanja, ime i broj registracije keruse u knjizi porekla kao i ime i adresa vlasnika keruse.
Vlasnik plemenjaka koji daje spermu duzan je da vlasniku keruse izda jos i veterinarsku potvrdu, zvanicnu potvrdu o prenju.
USTUPANJE PRAVA GAJENJA
13. Po pravilu, vlasnik keruse u trenutku parenja smatra se odgajivacem legla.
Pravo na koriscenje keruse ili plemenjaka moze da se prenese na trece lice putem zakljucenog sporazuma.
Takav prenos prava u svim slucajevima mora pismeno da se potvrdi pre planiranog parenja. Takav prenos prava gajenja, koji se pismeno utvrdi, mora blagovremeno da se prijavi nadleznoj sluzbi za vodjenje rodovne knjige i eventualno nadleznom udruzenju za gajenje takve rase. On mora stajati uz prijavu legla.
U prenosu prava gajenja treba veoma precizno opisati prava i duznosti obeju ugovornih strana. Trece lice koje stekne privremeno pravo gajenja keruse smatra se njenim vlasnikom, u smislu ovog pravilnika, u momentu parenja pa sve do trenutka odvajanja stenadi.
OSNOVNA PRAVILA
14. Stenad dva roditelja ciste rase sa pedigreom koji je priznala FCI, a na koje ne postoji nikakva zamerka i zabrana od strane nacionalne kinoloske organizacije, smatraju se psima ciste rase i u tom smislu mogu da steknu pedigre koji priznaje FCI.
15. Pedigrei koje je priznala FCI predstavljaju sertifikat kojim se potvrdjuje tacnost podataka u vezi sa nabrojanim pretcima u njemu, a ne sertifikat kojim se garantuje kvalitet psa.
REGISTRACIJA STENADI U KNJIGU POREKLA
16. Osim ako drugacije nije dogovoreno, smatra se da je novi vlasnik u toku prodaje skotne keruse automatski odgajivac legla. Stenad se upisuje u knjigu porekla zemlje u kojoj vlasnik keruse normalno boravi. Stenad nosi njegovu odgajivacnicu.
17. Svaki pas koji je odgajen i registrovan u zemlji clanici ili u zemlji partnera koje imaju ugovor sa FCI mora biti snabdeven sistemom za stalnu identifikaciju kao i za identifikaciju koja se ne moze zloupotrebiti; ta identifikacija mora stajati u pedigreu.
Stenad se po pravilu upisuju u knjigu porekla zemlje u kojoj vlasnik keruse ima stalni boravak. U slucaju osporavanja, duzan je da obavezno dostavi potvrdu organa koji vodi registar prebivalista - potvrdu prebivalista.
Tolerisu se izuzeci kod odgajivaca rasnih pasa koji zive u zemlji u kojoj se ne vodi knjiga porekla priznata od strane FCI.
Ovi odgajivaci imaju mogucnost da izvrse upis stenadi u knjigu porekla koju je priznala FCI.
Sva stenad iz legla mora biti registrovana; ovo ukljucuje svu stenad koja postoji na dan zahteva za registraciju.
PRAVILNICI ZA GAJENJE ZEMALJA CLANICA FCI
18. Pravilnici za gajenje zemalja clanica i partnera koji imaju ugovor sa FCI mogu biti rigorozniji od Pravilnika FCI ali ni u kom slucaju ne mogu biti u suprotnosti sa njim.
ZAVRSNE ODREDBE
19. Ovaj pravilnik zamenjuje dokument "Medjunarodni obicaj gajenja iz Monaka" iz 1934. U slucaju odstupanja u tumacenju, prvenstvo ima nemacki tekst. *Usvojila Generalna skupstina FCI 11. i 12. juna 1979. godine u Bernu (Svajcarska). Sve delove ispisane polucrnim slovima odobrio je Generalni komitet, Varsava, oktobra 2000. godine. |
